
NEUMORNE NOVINE Interview mit Vida Pa ljudi zar ne mislite da je konacno krajnje vrijeme da saznamo ko nam pruža ovaj luksuz i zadovoljstvo , a da ne spominjemo druženja do kasno u noc, zabave na terasi., shiatsu , mogucnost da otkrijemo svoju (ne)skrivenu kreativnost prije svga, a zatim da je iskoristimo i sve to, što bi naš narod rek'o DŽABE !!! Cesto ovo cujete iz usta vaših roditelja: ‘‘Ništa na svijetu nije džaba‘‘. E pa guess what? Ovo jest! A sad budite malo strpljivi i procitajte ovaj text do kraja da saznamo tko su ti ljudi koji su nam omogucili da se ovo desi... Glavni krivac je KL JPD Komitet za ljudska prava i demokratiju (Komitee fur Grundrechte und Demokratie), nevladina ljevicarska organizacija ciji je glavni zadatak zaštita osnovnih ljudskih prava i širenje demokratije. Ova organizacija je 1994. na podrucju Balkana pokrenula projekat ‘‘odmor od rata‘‘ (‘‘Ferien von Krieg‘‘) i kroz ruke i noge ove organizacije prošlo je oko 17 000 mladih. Ali glavno pitanje je ‘‘Ko finansira ovu organizaciju?‘‘. E sad slijedi veliki šok........ Penzioneri iz Njemacke tj. obicni ljudi, ‘‘malo‘‘ stariji, koji nisu previše bogati, ali imaju više novca nego što im je potrebno, zatim škole, djeca i svi ljudi dobre volje,tacno rijecima drage nam gospode Vide :‘‘ Angažirani ljudi koji vole mir i demokratiju ‘‘. Ako je naš jedini zadatak , tj. misija cjelokupnog druženja ili poenta ovog svega da razbijemo višegodišnje predrasude, podjele na religioznim, nacionalnim i ‘‘imenskim‘‘ osnovama, onda je to najmanje što mi možemo uciniti da se odužimo. Respect to ya all. Peace!! Alisa, Inela i Anida Nocni život 10, 9, 8, 7 ... 2, 1, 0!!! Tacno je 21:00 h. Na stepeništu polako nastaje gužva. Svi su krenuli prema terasi na kojoj se sastajemo svako vece u isto vreme, sa ciljem upoznavanja, druženja... Pa i trošenja energije pre spavanja. Ima nas mnogo... Iz razlicitih krejeva, razlicitih uzrasta pa i interesovanja, ali ipak veceri provedene na terasi odišu radošcu, slogom, povezanošcu... Jednostavno receno gomiliom pozitivne energije. Vece zapoceto tišom muzikom i razgovorom i druženjem u manjim grupama, pretvori se u ludu zabavu za sve prisutne, pa cak i za nase voditelje koji cesto sa nama plešu, pevaju... DJ nam je vec pronašao slabu tacku. Pusti Bijelo Dugme koje, istog trena neizbžno sastavi društvo, a onda zabava pocinje. Svi se uhvate u krug, pevaju, a «plesni koraci» dolaze sami od sebe, potpuno spontano. Tokom veceri priliku za pokazivanje svog talenta dobijaju i pojedinci koji za to imaju želju, a ostali ili im se prikljuce ili posmatraju i pružaju moralnu podršku pljeskom, zviždanjem i sl... Muzika je stvarno cudo! Kada krene, padaju sve granice i rampe. Više nije bitno da li onog pored sebe poznaješ ili ne, da li znaš da pevaš ili igraš, samo se opustiš i prepustiš. Verovatno je to ono što ove veceri cini tako interesantima i posebnima.Nažalost, onda kada je najlepše, dolazi kraj! Muzika se gasi u 23:00 h nakon cega dolaze govori i obicno pohvale, upucene nama od strane naših voditelja i clanova tima, zatim dogovori i razgovori o narednom danu, našem ponašanju i pojedinim problemima, ukoliko postoje. U ovim trenucima svi mogu izneti svoja mišljenja i predloge, jednako i mi kao i naši voditelji, a zakljucak postižemo zajednickim dogovorom, što je za pohvalu. Sada imamo još sat i 30-tak minuta za druženje bez galame, a onda utonemo u san, i skupimo energiju za novi dan! DINA RALLY-STAZA DUBROVNIK Dana 19.08.2005.god.pocela je tijesna utrka osam ekipa za pronalazenje odgovora o gradu,njegovoj povijesti i tajnama. Na samom ulazu glasno nas pozdravise Maro i Baro(zvonari) koji zagarantovase dobar provod. Malo dalje napojismo se na Onofrijevoj cesmi prekrasnom,svezom,izvorskom vodom. Tako svjezi krenusmo da pitamo o Dubrovniku. Prvo sto smo saznali jeste da je Dubrovnik dobio ime od reci Dubrava. Nismo se mogli previse raspitivati jer smo bili sprijeceni od strane ORLANDA(zastitnika svih tajni i zanata Dubrovnika).Uz sve to imao je mac pa mu nismo mogli previse prici.Ok,salu na stranu,Orlando je zaista bio bitan vitez iz Srednjeg veka koji je bio zasluzan za ocuvanje postene trgovine i sigurnosti grada(otuda vaga i mac kao simboli)Dubrovnik smo presli detaljno i odusevili se i Rallyjem i ostalim zanimljivim informacijama koje smo znatizeljno prikupljali. Na osnovu svih tih raznolikih saznanja nije bilo tesko zakljuciti da je Dubrovnik zaista SVJETSKI SPOMENIK KULTURE. P.S.Sada je pod zastitom UNESCO-a,osim lepog,starog Dubrovnika i MOSTAR. ŽELJKA I DAMIR Naši utisci iz Dubrovnika Po nama, Dubrovnik je prelepo mesto i zaslužio je da postane svetski spomenik kulture. Stari grad je fascinantan,pun cesmi i starinskih gradjevina koje su još u upotrebi. Visoki zidovi,stare cesme i pogled na otvoreno more su nas ocarali. U potrazi za odgovorima na pitanja relija obišli smo I najstariju apoteku u Evropi(Mala Braca), tvrdjavu Lovrijenac ,Stradun I sam centar Dubrovnika,Orlandov stub. Reli nam je pomogao da upoznamo grad I da saznamo neke istorijske cinjenice. U Dubrovnik dolazi zaista puno turista kojima se grad jako svidja I koji ce,sigurni smo, doci opet (jer im cene nisu previsoke), U džamiji smo docekani srdacno, sa sokom I kolacima, dobili smo knjigu I saznali još neke podatke o Islamskoj zajednici. Posle uspešno završenog relija, dobili smo priliku da sami prošetamo gradom I da razgledamo jos neke,po nama zanimljive,stvari. Svi zajedno otišli smo ka jednom zidu da se slikamo, da bi se na slikama videlo I otvoreno more.Kada smo se umorili, skupili smo se na stepenicama I,zajedno sa još par ljudi, smejali se Nikoli I Nemanji koji su izvodili svoj legendarni APN-4. Oni koji su bili u Dubrovniku prošle godine dobili su zadatak da intervjuišu gradjane I turiste. U pocetku nisu imali srece jer su uvek nailazili na ovogodišnje turiste koji su stigli tu po preporuci prijatelja. Kasnije ih je sreca poslužila I posle nekog vremena naišli su na jednog starijeg coveka koji im je ispricao gotovo celu istoriju Dubrovnika. Kasnije je rekao da je zadovoljan jer još uvek ima tako mladih ljudi koje interesuje istorija Dubrovnika. Vecini je bilo super. Nekima osrednje a nekima dosadno. Mi se slažemo s vecinom. Dubrovnik je zaista predivan grad koji vredi posetiti. Mido je u pravu: “Ko dodje u Dubrovnik samo na kafu, zaista mnogo propušta“. Jelena,Milica,Tijana i Damir POTPIŠI ZA MIR Ova prica svoje izvorište nalazi u Makedoniji, u jednom od mirovnih kampova gde su se zatekla deca iz Albanije i Makedonije. Deca su pokušala da nadu pravo rešenje koje bi odraslima dali do znanja da su oni protiv rata i bilo kakve vrste deskriminacije. Rešenje su videli u prikupljanju mirovnih potpisa. Na ovu temu razgovarali smo sa Sonjom Acimovic, našom «sakupljacicom potpisa». Šta su to ustvari potpisi za mir i ko ucestvuje u tome?Sama vam rec kaže šta je to, a u tome ucestvuju iskljucivo deca i omladina. Kada se potpisi sakupe, šta se kasnije sa njima radi, da li ostaju kod tebe, ili...Ne, to ne ostaje kod mene, oni se šalju u Keln gde se nalazi glavni komitet. Cule smo da si sakupila više od hiljadu potpisa i volele bi da znamo reakcije ljudi kada si ih zamolila da potpišu. Da, sakupila sam ih strašno mnogo, a što se tice reakcija, one su bile razlicite. Susretala sam se sa ljudima koji su odmah, bez ikakvog oklevanja pristali da potpišu, a bilo je i onih kojima sam petnaest minuta objašnjavala šta ustvari, predstavljaju ti potpisi. Roditelji dece koja su se potpisivala su se bojala jer su mislili da lažem i da cemo te potpise iskoristiti u kojekakve svrhe. Da li ti je bilo teško da sakupljaš toliko potpisa? Uopšte, ama baš uopšte mi nije bilo teško, štaviše ja sam uživala u tome, jer znam da nešto jako dobro, korisno i lepo cinim za sve nas. Da li si imala neko ružno ili neprijatno iskustvo?Da, može se reci da jesam. Jednom sam poslala direktoru jedne škole da da ucenicima da se potpišu i to je stajalo kod njega nekoliko dana, da bi mi na kraju rekao da nikom nije dao da se potpiše, to je strašno... Samo da ti kažemo da nam je bila cast razgovarati sa tobom! Hvala, i meni je bila cast što sam vam pomogla . Jasmina i Tamara Poruka dece odraslima Vi, odrasli, urazumite se vec jednom! Zašto zloupotrebljavate naše poverenje? Mi, deca ne znamo šta znaci dijeljenje i odvajanje Bilo prema nacionalnom, etnickom ili verskom predodredenju Mi znamo jezik prijateljstva Na kojemu se želimo igrati, uciti, družiti se. Svi mi dijelimo istu sudbinu: Svi smo mi iz kriznih i ratnih podrucja Mi želimo živjeti zajedno i zajedno se igrati, Mi ne poznajemo granice!

NEUMORNE NOVINE

Interview mit Vida

Pa ljudi zar ne mislite da je konacno krajnje vrijeme da saznamo ko nam pruža ovaj luksuz i zadovoljstvo , a da ne spominjemo druženja do kasno u noc, zabave na terasi., shiatsu , mogucnost da otkrijemo svoju (ne)skrivenu kreativnost prije svga, a zatim da je iskoristimo i sve to, što bi naš narod rek'o DŽABE !!! Cesto ovo cujete iz usta vaših roditelja: ‘‘Ništa na svijetu nije džaba‘‘. E pa guess what? Ovo jest! A sad budite malo strpljivi i procitajte ovaj text do kraja da saznamo tko su ti ljudi koji su nam omogucili da se ovo desi...

Glavni krivac je KL JPD Komitet za ljudska prava i demokratiju (Komitee fur Grundrechte und Demokratie), nevladina ljevicarska organizacija ciji je glavni zadatak zaštita osnovnih ljudskih prava i širenje demokratije. Ova organizacija je 1994. na podrucju Balkana pokrenula projekat ‘‘odmor od rata‘‘ (‘‘Ferien von Krieg‘‘) i kroz ruke i noge ove organizacije prošlo je oko 17 000 mladih. Ali glavno pitanje je ‘‘Ko finansira ovu organizaciju?‘‘. E sad slijedi veliki šok........ Penzioneri iz Njemacke tj. obicni ljudi, ‘‘malo‘‘ stariji, koji nisu previše bogati, ali imaju više novca nego što im je potrebno, zatim škole, djeca i svi ljudi dobre volje,tacno rijecima drage nam gospode Vide :‘‘ Angažirani ljudi koji vole mir i demokratiju ‘‘.

Ako je naš jedini zadatak , tj. misija cjelokupnog druženja ili poenta ovog svega da razbijemo višegodišnje predrasude, podjele na religioznim, nacionalnim i ‘‘imenskim‘‘ osnovama, onda je to najmanje što mi možemo uciniti da se odužimo.

Respect to ya all. Peace!!

Alisa, Inela i Anida

Nocni život

10, 9, 8, 7 ... 2, 1, 0!!! Tacno je 21:00 h. Na stepeništu polako nastaje gužva. Svi su krenuli prema terasi na kojoj se sastajemo svako vece u isto vreme, sa ciljem upoznavanja, druženja... Pa i trošenja energije pre spavanja. Ima nas mnogo... Iz razlicitih krejeva, razlicitih uzrasta pa i interesovanja, ali ipak veceri provedene na terasi odišu radošcu, slogom, povezanošcu... Jednostavno receno gomiliom pozitivne energije. Vece zapoceto tišom muzikom i razgovorom i druženjem u manjim grupama, pretvori se u ludu zabavu za sve prisutne, pa cak i za nase voditelje koji cesto sa nama plešu, pevaju... DJ nam je vec pronašao slabu tacku. Pusti Bijelo Dugme koje, istog trena neizbžno sastavi društvo, a onda zabava pocinje. Svi se uhvate u krug, pevaju, a «plesni koraci» dolaze sami od sebe, potpuno spontano. Tokom veceri priliku za pokazivanje svog talenta dobijaju i pojedinci koji za to imaju želju, a ostali ili im se prikljuce ili posmatraju i pružaju moralnu podršku pljeskom, zviždanjem i sl...

Muzika je stvarno cudo! Kada krene, padaju sve granice i rampe. Više nije bitno da li onog pored sebe poznaješ ili ne, da li znaš da pevaš ili igraš, samo se opustiš i prepustiš. Verovatno je to ono što ove veceri cini tako interesantima i posebnima.Nažalost, onda kada je najlepše, dolazi kraj! Muzika se gasi u 23:00 h nakon cega dolaze govori i obicno pohvale, upucene nama od strane naših voditelja i clanova tima, zatim dogovori i razgovori o narednom danu, našem ponašanju i pojedinim problemima, ukoliko postoje. U ovim trenucima svi mogu izneti svoja mišljenja i predloge, jednako i mi kao i naši voditelji, a zakljucak postižemo zajednickim dogovorom, što je za pohvalu. Sada imamo još sat i 30-tak minuta za druženje bez galame, a onda utonemo u san, i skupimo energiju za novi dan!

DINA

RALLY-STAZA DUBROVNIK

Dana 19.08.2005.god.pocela je tijesna utrka osam ekipa za pronalazenje odgovora o gradu,njegovoj povijesti i tajnama. Na samom ulazu glasno nas pozdravise Maro i Baro(zvonari) koji zagarantovase dobar provod. Malo dalje napojismo se na Onofrijevoj cesmi prekrasnom,svezom,izvorskom vodom. Tako svjezi krenusmo da pitamo o Dubrovniku. Prvo sto smo saznali jeste da je Dubrovnik dobio ime od reci Dubrava.

Nismo se mogli previse raspitivati jer smo bili sprijeceni od strane ORLANDA(zastitnika svih tajni i zanata Dubrovnika).Uz sve to imao je mac pa mu nismo mogli previse prici.Ok,salu na stranu,Orlando je zaista bio bitan vitez iz Srednjeg veka koji je bio zasluzan za ocuvanje postene trgovine i sigurnosti grada(otuda vaga i mac kao simboli)Dubrovnik smo presli detaljno i odusevili se i Rallyjem i ostalim zanimljivim informacijama koje smo znatizeljno prikupljali. Na osnovu svih tih raznolikih saznanja nije bilo tesko zakljuciti da je Dubrovnik zaista SVJETSKI SPOMENIK KULTURE.

P.S.Sada je pod zastitom UNESCO-a,osim lepog,starog Dubrovnika i MOSTAR.

ŽELJKA I DAMIR

Naši utisci iz Dubrovnika

Po nama, Dubrovnik je prelepo mesto i zaslužio je da postane svetski spomenik kulture. Stari grad je fascinantan,pun cesmi i starinskih gradjevina koje su još u upotrebi. Visoki zidovi,stare cesme i pogled na otvoreno more su nas ocarali. U potrazi za odgovorima na pitanja relija obišli smo I najstariju apoteku u Evropi(Mala Braca), tvrdjavu Lovrijenac ,Stradun I sam centar Dubrovnika,Orlandov stub. Reli nam je pomogao da upoznamo grad I da saznamo neke istorijske cinjenice.

U Dubrovnik dolazi zaista puno turista kojima se grad jako svidja I koji ce,sigurni smo, doci opet (jer im cene nisu previsoke), U džamiji smo docekani srdacno, sa sokom I kolacima, dobili smo knjigu I saznali još neke podatke o Islamskoj zajednici.

Posle uspešno završenog relija, dobili smo priliku da sami prošetamo gradom I da razgledamo jos neke,po nama zanimljive,stvari. Svi zajedno otišli smo ka jednom zidu da se slikamo, da bi se na slikama videlo I otvoreno more.Kada smo se umorili, skupili smo se na stepenicama I,zajedno sa još par ljudi, smejali se Nikoli I Nemanji koji su izvodili svoj legendarni APN-4.

Oni koji su bili u Dubrovniku prošle godine dobili su zadatak da intervjuišu gradjane I turiste. U pocetku nisu imali srece jer su uvek nailazili na ovogodišnje turiste koji su stigli tu po preporuci prijatelja. Kasnije ih je sreca poslužila I posle nekog vremena naišli su na jednog starijeg coveka koji im je ispricao gotovo celu istoriju Dubrovnika. Kasnije je rekao da je zadovoljan jer još uvek ima tako mladih ljudi koje interesuje istorija Dubrovnika.

Vecini je bilo super. Nekima osrednje a nekima dosadno. Mi se slažemo s vecinom. Dubrovnik je zaista predivan grad koji vredi posetiti. Mido je u pravu: “Ko dodje u Dubrovnik samo na kafu, zaista mnogo propušta“.

Jelena,Milica,Tijana i Damir

POTPIŠI ZA MIR

Ova prica svoje izvorište nalazi u Makedoniji, u jednom od mirovnih kampova gde su se zatekla deca iz Albanije i Makedonije. Deca su pokušala da nadu pravo rešenje koje bi odraslima dali do znanja da su oni protiv rata i bilo kakve vrste deskriminacije. Rešenje su videli u prikupljanju mirovnih potpisa.

Na ovu temu razgovarali smo sa Sonjom Acimovic, našom «sakupljacicom potpisa».

Šta su to ustvari potpisi za mir i ko ucestvuje u tome?Sama vam rec kaže šta je to, a u tome ucestvuju iskljucivo deca i omladina.

Kada se potpisi sakupe, šta se kasnije sa njima radi, da li ostaju kod tebe, ili...Ne, to ne ostaje kod mene, oni se šalju u Keln gde se nalazi glavni komitet.

Cule smo da si sakupila više od hiljadu potpisa i volele bi da znamo reakcije ljudi kada si ih zamolila da potpišu. Da, sakupila sam ih strašno mnogo, a što se tice reakcija, one su bile razlicite. Susretala sam se sa ljudima koji su odmah, bez ikakvog oklevanja pristali da potpišu, a bilo je i onih kojima sam petnaest minuta objašnjavala šta ustvari, predstavljaju ti potpisi. Roditelji dece koja su se potpisivala su se bojala jer su mislili da lažem i da cemo te potpise iskoristiti u kojekakve svrhe.

Da li ti je bilo teško da sakupljaš toliko potpisa? Uopšte, ama baš uopšte mi nije bilo teško, štaviše ja sam uživala u tome, jer znam da nešto jako dobro, korisno i lepo cinim za sve nas.

Da li si imala neko ružno ili neprijatno iskustvo?Da, može se reci da jesam. Jednom sam poslala direktoru jedne škole da da ucenicima da se potpišu i to je stajalo kod njega nekoliko dana, da bi mi na kraju rekao da nikom nije dao da se potpiše, to je strašno...

Samo da ti kažemo da nam je bila cast razgovarati sa tobom!

Hvala, i meni je bila cast što sam vam pomogla .

Jasmina i Tamara

Poruka dece odraslima

Vi, odrasli, urazumite se vec jednom!

Zašto zloupotrebljavate naše poverenje?

Mi, deca ne znamo šta znaci dijeljenje i odvajanje

Bilo prema nacionalnom, etnickom ili verskom predodredenju

Mi znamo jezik prijateljstva

Na kojemu se želimo igrati, uciti, družiti se.

Svi mi dijelimo istu sudbinu:

Svi smo mi iz kriznih i ratnih podrucja

Mi želimo živjeti zajedno i zajedno se igrati,

Mi ne poznajemo granice!